Surroi i Kurti razgovarali o dijalogu između Kosova i Srbije

Kosovska fondacija za otvoreno društvo (KFOS) je 22. marta organizovala razgovor između pisca i publiciste, Vetona Surroija, i kosovskog premijera, Albina Kurtija, na temu: „Kako dalje u dijalogu?“.

Uz moderiranje Lure Limani, kordinatorke programa u KFOS-u, na diskusiji, koja je organizovana kao deo serije Forum2015, su se okupili predstavnici Platforme civilnog društva za dijalog i stručnjaci za dijalog između Kosova i Srbije.

Predstavljajući niz preporuka za novu Vladu Kosova, koja je izglasana nekoliko sati nakon održavanja okruglog stola, Surroi je naglasio da je prva karakteristika dosadašnjeg procesa dijaloga bila nedovoljnost.

„Ne postoji nijedna strukturna promena premise koja čini da proces preskoči prag nedovoljnosti, a to svakako ne samo da daje za pravo, već i obavezuje buduću Vladu i delove društva koji žele da pomognu ovom procesu, da izvrše ponovnu procenu procesa i sporazuma kako bi se zabeležio napredak u ovom procesu, kako bi se preskočio taj prag, naravno uvek u okvirima ovog mandata koji EU ima kao moderator u procesu“; rekao je Surroi.

Foto: Atdhe Mulla.

Surroi je takođe govorio i o geopolitičkim promenama i značaju ponovnog uključenja Sjedinjenih Američkih Država u ovaj proces kako bi se proizvele ne samo evropske integracije, već i evroatlantske integracije.

„Tokom ovih deset godina je pitanje pregovora između Kosova i Srbije u značajnoj meri pomoglo Rusiji da razvije svoj sistematski sukob sa zapadom, ne dozvoljavajući da se rešavanjem odnosa između Kosova i Srbije postigne rasprostiranje evroatlantskih integracija“, rekao je Surroi.

Sa druge strane, premijer Kurti je nabrojao četiri načela koja je ocenio da treba da predstavljaju putokaz za budući dijalog.

Foto: Atdhe Mulla.

Kurti je rekao da treba prihvatiti realnosti, istinu i jednakost strana u procesu, pozivajući na dijalog koji treba da bude od koristi za građane.

„Treba prihvatiti realnost jer se ne možemo vratiti na vreme pre nezavisnosti, da je moguće i mi bi tražili više. Nezavisnost je bila kompromis i nije proglašena prošle godine već pre trinaest godina, dok smo prve četiri godine imali međunarodno nadziranu nezavisnost, a sami međunarodni faktori su rekli da treba okončati nadzor nadzirane nezavisnosti. Drugo, treba prihvatiti istinu, ne možemo sesti za pregovarački sto zaboravljajući i izjednačavajući istoriju. Neće doći na istu poziciju istorija jedne države za koju se ne zna, ali se ipak zna. Srbija treba da prizna zločine koje je počinila na Kosovu i vlast se treba distancirati od njih. Ne distancirajući se od njih, završiće u sve većem poistovećivanju sa njima. Ako ne dođe do reflektovanja u ovom pogledu, teško da će biti napretka jer svaki sporazum bez pokajanja i izražavanja žaljenja nije iskren niti izvodiv, kao što nije ni većina do sada potpisanih“, rekao je Kurti.

Foto: Atdhe Mulla.

U vezi sporazuma o osnivanju Zajednice opština sa srpskom većinom, Kurti je rekao da ne može postojati monoetnička zajednica.

„Član 44. Ustava Republike Kosovo garantuje slobodu udruživanja, nema potrebe za pregovaranjem o nečemu što je zagarantovano Ustavom. U drugom poglavlju Ustava su nabrojana osnovna prava i slobode. Ne može postojati monoetnička zajednica. Ne može karakter Zajednice opština da bude monoetničan“, dodao je on.