Šta radimo

Kosovska fondacija za otvoreno društvo dodeljuje grantove i sprovodi vlastite projekte s ciljem izgradnje uključivog društva i snažne demokracije na Kosovu. Trenutno, rad Fondacije fokusira se na četiri glavne programske teme.

Iako je u prošlosti Fondacija radila sa lokalnim aktivistima i istraživačkim centrima na otkrivanju zloupotreba i korupcije koja je dovela do degradacije životne sredine, program trenutno radi na zagovaranju za budućnost bez uglja, razotkrivanju lažnih investicionih šema u hidroenergetskom sektoru, kao i da Kosovo usvoji strateške ciljeve u skladu sa Evropskim zelenim ugovorom.

Postoji mnogo razloga za verovanje da promovisanjem i eksploatacijom svog potencijala uglja, Kosovo može doprineti efektima globalnog zagrevanja, a koje je, kada je reč o lignitu, najbogatija zemlja na svetu po glavi stanovnika. Rudarenje i sagorevanje lignita je kapitalno intenzivan poduhvat i – osim uticaja na životnu sredinu – zahteva visoku cenu u smislu korišćenja zemljišta, demografskih kretanja, premeštanja naselja, potrošnje vode i degradacije obradivog zemljišta. Štaviše, ukorenjeno je verovanje da su intenzivna kapitalna ulaganja u industriju uglja zrela za masovnu korupciju.

S druge strane, opšte je dokazano da su neto koristi iz malih hidroelektrana, posebno u zemljama koje nemaju dovoljno vodenih resursa, poput Kosova, daleko niže od štete koju nanose životnoj sredini, ugrožavajući prirodne resurse i biodiverzitet i uzrokujući trajna oštećenja vodotoka. Ohrabreni uspehom akcija koalicije za borbu protiv korupcije, a koje su bile sastavni deo rada Fondacije u proteklom strateškom ciklusu, Fondacija će okupiti važne partnere koji su pokazali sposobnost borbe protiv fenomena koji ugrožava ekološku perspektivu zemlje. Istaknuti partneri u naporima u borbi protiv korupcije i lokalni aktivisti za zaštitu životne sredine će se udružiti u neformalnom partnerstvu kako bi zagovarali protiv širenja velikih energetskih kapaciteta na bazi fosilnih elektrana i hidroelektrana koje iscrpljuju prirodne resurse i utiču na okolna naselja, kao i za razvoj čistog energetskog sektora.


Na inicijativu Fondacije, u februaru 2018. godine, devet organizacija civilnog društva okupilo se kako bi osnovalo koaliciju Pro Open radi otvaranja podataka i odgovornosti za javne nabavke.

Od osnivanja samoupravnih institucija na Kosovu, javne nabavke su bile i ostaju plodna zemlja za korupciju, uprkos namerama da se ovaj sektor reguliše dobrim zakonima, koji su zasnovani na evropskom zakonodavstvu. 

Interferencije interesnih grupa u mnogim slučajevima vezanim za političke stranke stalno potkopavaju sve inicijative za reformu javnih nabavki na Kosovu i efikasnu primenu zakona. 

Uprkos brojnim projektima pomoći kosovskim institucijama i stalnim naporima da se reguliše ovaj osetljiv sektor na Kosovu, korupcija i dalje ostaje velika. Ova situacija je učinila da pružanje usluga građanima bude slabo, da se ojačaju preduzeća koja su plaćala mito i da se obogate javni službenici koji imaju uticaj na dodelu i upravljanje javnim ugovorima. Tokom ovog perioda nedostajale ja strukturisana saradnja između medija i civilnog društva, što bi trebalo održavati živim pritisak na javne službenike obaveštavajući javnost o problemima u javnoj nabavki.

Međutim, takav pritisak javnosti ne može se dogoditi ako vlada ne otvori podatke, a to je jedan od ključnih elemenata koji bi povećao transparentnost.  

Imajući u vidu ovaj kontekst i radi otkrivanja i borbe protiv korupcije u sektoru javnih nabavka, devet organizacija civilnog društva, to jest  Kosovska fondacija za otvoreno društvo  Demokratski institut Kosova, KDI, Organizacija za borbu protiv korupcije ÇOHU, Institut Riinvest, Pokret FOL, Inicijativa za napredak, Ec ma ndryshe, Institut Columbus institut i Demokracija plus, odlučili su da udruže svoje snage. 

2019. godine koalicija ProOpen pridružila se međunarodnoj mreži Publish What You Pay.

Zajednica kosovskih Srba se u proteklih dvadeset godina suočila sa mnogobrojnim društveno-političkim izazovima, koji su se razvijali u rasponu od institucionalne i društvene izolacije do organizovanog kriminala i ekonomskog propadanja. Ti izazovi su posebno vidljivi na geografski odvojenom severu Kosova, koje je vremenom preraslo u uporište autoritarnog jednopartijskog režima, okruženje koje ne pogoduje zdravom političkom i društvenom životu.

Mnogi nedavni procesi, poput Procesa dijaloga u Briselu, su povećali politički pritisak, ostavili po strani organizovanje civilnog društva i podstakli opšti utisak da su srpski građani u velikoj meri isključeni iz procesa donošenja odluka. Shodno tome, već zatvoreno društvo dodatno guši prevladavajuća atmosfera koja ograničava otvorenu i energičnu raspravu o značajnim pitanjima za lokalne zajednice.

U cilju rešavanja nekih od ovih pitanja, Fondacija je razvila troslojni pristup u potsticanju građanskih inicijativa kroy promociju kulture otvorenog dijaloga o relevantnim pitanjima koja se tiču građana i zagovaranja za željene promene kroz davanje podrške rastućoj ulozi civilnog društva. Da bi se postigao ovaj cilj, Fondacija se je usredsredila na (1) obezbeđivanje prostora za građanski aktivizam i njegovo promovisanje kroz Centre građanske energije (CEC), osnovani u Severnoj Mitrovici (2014) i Gračanici (2019), (2) podržavanje autohtonih istraživanja i zagovarčkih inicijativa zasnovanih na dokazima kroz platformu Open, i (3) podržavanje javnih diskusije između kosovskih Srba i Albanaca preko TV i internet emisije „SporaZoom“, doprinoseći kroz nju javnom zastupanju i razvoju dijaloga između ove dve zajednice.

Uzimajući u obzir političku dinamiku unutar srpske zajednice na Kosovu, posebno dijalog između Kosova i Srbije, potreba za diskusijom i koordinacijom između civilnih aktera srpske zajednice i ostalih zajednica na Kosovu je veća i značajnija nego ikad i neophodna je u borbi za otvoren građanski prostor.


Pročitaj više >

„Demokratija, otvorenost i perspektive srpske zajednice na Kosovu – Open” je nova inicijativa Kosovske fondacije za otvoreno društvo (KFOS), započeta tokom 2020. godine. Open se realizuje u saradnji sa devet organizacija civilnog društva koje deluju u srpskoj zajednici na Kosovu.

Opšti cilj nove inicijative je razvijanje otvorenog i dinamičnog prostora za diskusiju unutar srpske, između srpske i ostalih zajednica, kao i institucija na Kosovu.

  • Inicijativa će se specifično baviti analizom i procenom uticaja civilnih i političkih organizacija na demokratičnost i otvorenost srpske zajednice na Kosovu.
  • Analiziraće se i procenjivati demokratičnost i otvorenost institucija, javnih politika i važnih procesa prema srpskoj zajednici na Kosovu, kao i stepen otvorenosti srpske zajednice prema istim.
  • Ove analize će pomoći da se sagleda aktuelno stanje i perepektive srpske zajednice na Kosovu, dok će istovremeno poslužiti kao osnova za argumentovano zastupanje prema građanima, institucijama lokalne i centralne vlasti, te međunarodnoj zajednici.

Iskusne i dokazane organizacije civilnog društva će, radi postizanja opštih i specifičnih ciljeva, uraditi osam (8) sektorskih analiza.

Oblasti koje naši partneri analiziraju 2020. godine su:

Mediji – Koliko mediji na srpskom jeziku na Kosovu utiču na stepen otvorenosti, dostupnosti i pluralizma mišljenja i tema? Ovu oblast istražuju Medija centar i Crno-beli svet.

Civilno društvo – Na koji način organizacije civilnog društva doprinose otvorenosti i demokratičnosti srpske zajednice i, uopše, društva na Kosovu? Ovom temom se bave Nova društvena inicijativa i Forum za razvoj i multietničku saradnju.

Političke partije – Demokratičnost i pluralizam delovanja političkih partija kosovskih Srba, kao i njihova otvorenost da učestvuju u političkom sistemu Kosova i doprinose unapređenju i poboljšanju javnih politika. Na ova pitanja su fokusirani Nova društvena inicijativa i Medija centar.

Odgovornost institucija – Bolje razumevanje položaja srpske zajednice na Kosovu kroz praćenje otvorenosti institucija za probleme Srba. Analizu rade Crno Beli Svet i Forum za razvoj i multietničku saradnju.

Bezbednost – Koliko osećaj sigurnosti utiče na otvorenost srpske zajednice prema kosovskim bezbednosnim istitucijama? Na ovo pitanje odgovor traži Humani centar Mitrovica.

Ekonomija – U kojoj meri su privredni subjekti iz zajednica sa srpskom većinom otvoreni za integraciju u ekonomiju Kosova? Oblast analizira Institut za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER). 

Manjinska prava - Kako do otvorenijeg društva kroz ukazivanje na praznine u primeni prava manjina? Temu obrađuju NVO Aktiv i Centar za prava manjinskih zajednica

Proces dijaloga i normalizacije odnosa Kosova i Srbije - Do koje mere su zastupljeni i koji su stavovi zajednice kosovskih Srba u vezi sa uticajem i budućnošću procesa? Na ovoj analizi rade NVO Aktiv i Forum za razvoj i međuetničku saradnju. 

Sektorske analiza će pratiti i objavljivanje publikacije sa objedinjenim nalazima svih analiza i stavovima javnog mnjenja o analiziranim oblastima.

Pored sektorskih analiza i publikacije objedinjenih nalaza, koje su primarni proizvodi inicijative Open, i osnov za argumentovanu diskusiju i zastupanje, u okviru inicijative se, u saradnji sa RTV Kim, https://www.radiokim.net/, objavljuje ciklus autorskih tekstova osvedočenih poznavalaca aktuelnih društveno-političkih tema i procesa na Kosovu, u regionu i Evropi. Ovim tekstovima se publici nude na uvid različita mišljenja i pospešuje otvorena diskusija, kao i pluralizam stavova.


Pročitaj više Učitaj još

Jedan od četiri glavnih ciljeva Fondacije je depolitizacija i reforma kosovskog korumpiranog sektora visokog obrazovanja, i kao cilj sam po sebi, i kao istaknuti primer borbe protiv nekažnjivosti.

Početkom 2014. godine, Fondacija je bila svedok moći koju angažovani građani mogu imati kako bi uveli promene u visokom obrazovanju. Nakon nekoliko dana studentskih protesta protiv korumpiranog rektora Univerziteta u Prištini, Univerzitetski odbor podlegao je zahtevima i zamenio je tadašnjeg rektora zaslužnim naslednikom. Civilno društvo pomoglo je u imenovanju novog rektora koji je imao reputaciju prvaka reformatora. Međutim, karteli su mu se odmah suprotstavili a konačno je podneo ostavku 2016. godine. Iako je ovaj građanski zamah trebao biti usmeren na snažne pozive za sistemsku reformu, taj je poduhvat ispario. Fondacija planira ponovo zapaliti plamen. Za pokretanje ove kampanje:

1. Fondacija će pokretati ovo pitanje stalnim analizama istraživačkih centara i istraživačkih novinarskih analiza kao i nizom televizijskih talk show rasprava, političkim forumima i multimedijskim platformama, uključujući Forum 2015 i Open 333;

2. Kroz partnere civilnog društva sazvati, Fondacija će osnažiti i mobilisati različite grupe sa posebnim interesom za reformu visokog obrazovanja, uključujući nepolitičke studentske grupe, udruženja, roditelje i preduzeća / privredne komore koje gube zbog lošeg prenose veština. Fondacija će pomoći pozicioniranju ovih grupi da koriste istražne analize za privlačenje širih segmenata glasačkog bloka u zemlji; gotovo svaka porodica ima decu u visokom obrazovanju ili koja tek treba upisati fakultet. Na osnovu uspeha nedavnih studentskih protesta, Fondacija će nastojati iskoristiti posebne slučajeve nepravilnosti kako bi pokrenula šire promene. Protesti 2014. godine istakli su tendenciju građana da se mnogo konkretnije angažuju oko jednog konkretnog pitanja za razliku od niza vrednosti.  

U naredne četiri godine Fondacija definiše uspeh kao formiranje dobro organizovanog, visoko sposobnog niza konstitutivnih grupi koje na svoj vlastiti način sa entuzijazmom prate sektor visokog obrazovanja i primenjuju čitav niz taktika za pritisak na političke stranke i oportuniste unutar akademskih krugova kako bi zaustavili njihove korumpirane postupke. Dvogodišnje prekretnice u tom cilju uključuju: 1) pojavu snažnog pokreta studentskih grupa unutar Univerziteta koje rade na rešavanju ovog pitanja; 2) pojava drugih izbornih grupa uključenih u ovu kampanju; i 3) održivo zanimanje medija za to pitanje, koje se može meriti sa najmanje 10 novih istraživačkih izveštaja o stanju upravljanja u univerzitetskom sistemu. 


 Koaliciju za integritet i transparentnost na Univerzitetu osnovale su 2017. godine organizacije civilnog društva na Kosovu u cilju borbe protiv akademske korupcije i nedostatka integriteta u jednom od najvažnijih sektora zemlje. 

 U to vreme, organizacije koje se bave reformom obrazovnog sektora uočile su nedostatak integriteta u visokom obrazovanju kao prepreku razvoju ovog sektora i približavanju sa ostalim evropskim zemljama.  

 Kada su formirali koaliciju, organizacije su potpisale izjavu u kojoj su izrazile svoj stav da su politička i klanska uplitanja, akademska korupcija, nezakonito zapošljavanje i unapređenje, plagijat, prevara samo neke od pojava na Univerzitetu u Prištini koje su devalvirale istorijski doprinos institucije u razvoj Kosova i oduzele mlađim generacijama pravo na kvalitetno obrazovanje.

„Svesni važnosti Univerziteta u Prištini za razvoj Kosova i ceneći spremnost građana Kosova da brane ovu instituciju, mi, osnivačke organizacije, odlučile smo da se pridružimo našim naporima u vraćanju poverenja javnosti u Univerzitet“, piše u osnivačkoj izjavi KITU-a.

 Danas se KITU bavi nadgledanjem visokog obrazovanja i zalaganjem za poštovanje akademskih i etičkih standarda u visokoškolskim ustanovama širom Kosova. Organizacije članice svo vreme pozivaju na transparentnost i odgovornost na svim nivoima i institucijama koje se bave obrazovanjem, uključujući nezavisne agencije, regionalne i privatne univerzitete. 

 Štaviše, u poslednje četiri godine rad KITU-a se proširio uključivanjem i osnaživanjem studentskih grupa kako bi postale pokretačke snage i pokretač reformi u obrazovnim ustanovama. 

Članovi KITU-a su: Kosovska fondacija za otvoreno društvo (KFOS), Kosovski obrazovni centar (KEC),  Demokratija za razvoj (D4D),  Organizacija za unapređenje kvaliteta u obrazovanju (ORCA), Organizacija za demokratiju, borbu protiv korupcije i dostojanstvo, Çohu!, NVO Admovere, Center for Political Courage (CPC).

U poslednje dve decenije izgledi za članstvo u EU su podstakli reforme, demokratizaciju i razvoj na Zapadnom Balkanu. Na Kosovu je ova perspektiva poslužila kao ujedinjujuća snaga za podsticanje domaćih reformi i integraciju zemlje u regionalne inicijative sa namerom produbljivanja veza u podeljenom regionu.

Međutim, različito u odnosu na svoje susede, Kosovo se i dalje suočava sa dvosmislenim odnosom sa EU zbog pet država članica koje ne priznaju njenu nezavisnost. Političke barijere su takođe naškodile normalnim odnosim između ovih zemalja i Kosova, kao i komunikaciji između njihovih društav. Takođe, na regionalnom nivou, odnosi sa dva suseda koja ne priznaju nezavisnost, Srbijom i Bosnom i Hercegovinom, su i dalje teški.

Kako bi se pozabavila pitanjima koja utiču na evropsku perspektivu Kosova kako na međunarodnom tako i na regionalnom nivou, Fondacija se trenutno usredsređuje na tri oblasti: a) podršku za originalna istraživanja i zastupanje preko kosovske Stipendije za istraživanje i analizu [Kosovo Research and Analysis Fellowship] (KRAF); b) podršku i podsticanje inicijativa civilnog društva koje uključuju regionalnu perspektivu i jače zastupaju regionalnu saradnju između zemalja Zapadnog Balkana; i c) podršku zastupanju i praćenju EU reformi u zemlji od strane civilnog društva.

Većina našeg trenutnog rada zasnovana je na prethodnom iskustvu koje je Fondacija stekla u poslednje dve decenije radeći sa drugim fondacijama u mreži OSF-a, partnerima u Evropi i regionu, kao i pojedinačnim saradnicima.

Uzimajući u obzir promenljiva u politička dešavanja na Balkanu, Fondacija će nastaviti da nadograđuje svoj rad fleksibilnim pristupom za podršku inicijativama koje se suprotstavljaju podelama u regionu. Poseban fokus će biti usmeren na inicijative koje promovišu dalju ekonomsku saradnju i integraciju, održavajući i podržavajući perspektivu EU za zemlju i region.

Prijavite se da primate vesti o KFOS