Fondacije otvorenog društva obeležile 30. godišnjicu prisustva na Kosovu

 

Kosovska fondacija za otvoreno društvo (KFOS) je u četvrtak, na virtuelnom događaju koji je na Zumu okupio bivše i sadašnje partnere, kolege i prijatelje, obeležila 30. godišnjicu osnivanja fondacija otvorenih društava (OSF) na Balkanu.

Na događaju, koji je organizovan u okviru 30-godišnje inicijative, je prikazana kombinacija govora, kratkih svedočenja i panela uživo sa uglednim govornicima koji su odražavali nasleđe OSF-a na Balkanu.

Događaj KFOS-a je pokrenuo inicijativu širom regiona - virtuelnu turneju u poseti svim prestonicama Balkana od 22. aprila do 17. juna, kada će se zaustaviti u Beogradu gde je pre trideset godina Džordž Soroš (George Soros) osnovao Soroševu fondaciju za Jugoslaviju.

Na Kosovu su osoblje, odbor i partneri Fondacije iskoristili ovu priliku kako bi se osvrnuli na tri decenije filantropije koja je težila izgradnji demokratskog društva u najmlađoj evropskoj državi.

Uz moderaciju izvršne direktorke CiviKos-a i članice odbora KFOS-a, Donike Emini, događaj je započeo sveobuhvatnim govorom izvršnog direktora fondacije, Ljuana Šljakua (Luan Shllaku).

Tokom svog govora, Šljaku je naveo da je OSF u poslednjih trideset godina potrošio približno 73 miliona dolara na Kosovu. „Samo u posleratnom periodu - Fondacija je dodeljivala otprilike jedan grant dnevno“, rekao je Šljaku.

„Išli smo u korak sa Kosovom; stali smo uz razvoj koji je bio koliko dinamičan toliko i krhak; verovali smo da možemo da pomognemo izgradnji otvorenog društva“, rekao je Šljaku, ocrtavajući četiri različite faze rada fondacije: Kosovo sa segregacijom tokom 1990-ih; rad sa izbeglicama u Makedoniji tokom rata na Kosovu; posleratna izgradnja države; i zalaganja za zagovaranje nakon nezavisnosti.

Šljaku je govorio o radu na izgradnji paralelnog obrazovnog sistema za segregirane kosovske Albance tokom 1990-ih i pomaganju izbeglicama u Makedoniji tokom kosovskog rata 1999. godine. Takođe je spomenuo izazove sa kojima se rad fondacije suočavao u izgradnji posleratnog Kosova, kao i od nezavisnosti Kosova.

„Tek nakon proglašenja nezavisnosti 2008. godine, zemlja je videla svetlo na kraju tunela u posleratnom oporavku, da bi započela novi period kada fondacija preuzima ulogu zagovaranja“, objasnio je Šljaku.

Nakon Šljakuovog govora, emitovan je video pod nazivom „Rad za otvoreno društvo na Kosovu“ na kojem su učestvovali bivši zaposlenici i članovi odbora, kao i bliski saradnici Fondacije.

Izjave su praćene živom diskusijom o nasleđu OSF-a i budućnosti na panelu na kojem su učestvovali Ljuljzim Peci (Lulzim Peci), politikolog, diplomata i predsednik odbora KFOS-a; Veton Suroi (Veton Surroi), pisac i javni intelektualac; Venera Hajrulahu (Venera Hajrullahu), ekspertkinja za razvoj civilnog društva i Miodrag Milićević, izvršni direktor NVO Aktiv.

Govoreći o nasleđu OSF-a na Kosovu i o tome kako su se fondacije uključile na Kosovo, Suroi je naglasio Soroševo lično učešće.

„I Džordž lično i Ariel Nejer (Ariel Neyer) su u to vreme lično bili angažovani u naporima protiv totalitarizma. A Kosovo je bilo poslednji totalitarni izazov 20. veka “, rekao je Suroi.

Govoreći o nasleđu OSF-a, Venera Hajrulahu, bivša članica osoblja KFOS-a, naglasila je važnu ulogu koju je KFOS imao u periodu tranzicije.

„Prostor koji je obezbedio KFOS je bio jedinstven. To je bio centar prema kojem su gravitirali intelektualci, aktivisti, umetnici svih starosnih grupa i profila, prostor koji je podsticao raznolikost u inovacijama i razmišljanje izvan okvira“, rekla je Hajrulahova, dodajući da uprkos postignućima, posao još uvek nije gotov.

„Danas ne samo da nismo završili, već su starim izazovima dodati novi i čini se da imamo neku vrstu nedovršenog posla u svim oblastima. Tako da su ovi izazovi, tj. čak ni napredovanje, već je samo održavanje postignutog postalo izazov“, rekla je Hajrulahova.

Trenutni predsednik odbora i izvršni direktor Kosovskog instituta za istraživanje i razvoj politika (KIPRED), Ljuljzim Peci je naglasio važnu ulogu koju je KFOS odigrao u zagovaranju uspostavljanjem dugoročnih platformi kao što je Forum2015, koji je prvobitno osnovan 2003.

„Forum je najodrživija i najzvučnija platforma za predstavljanje ideja politika i alternativnog razmišljanja o politikama koja podstiče političku raspravu“, rekao je Peci, dodajući da je važan aspekt KFOS-ovog zagovaračkog rada njegova nepristrasnost i sposobnost rada sa stranama širom političkog spektra. „Forum je bio uspešan jer je bio nestranački, uspeo je da uključi sve suprotstavljane igrače na Kosovu i još uvek radi istu stvar.“

Osvrćući se na turbulentna vremena kroz koja je region prošao u poslednjih 30 godina, Milićević, koji vodi jedan od glavnih NVO-a kosovskih Srba u zemlji i Centar građanske energije (CEC) u Severnoj Mitrovici, rekao je da su OSF imali presudnu ulogu u pružanju podrške građanskog aktivizma.

„Takođe je očigledno da je angažovanje fondacije na Zapadnom Balkanu u ogromnoj meri doprinelo istraživanju novih i inovativnih pristupa podsticanju pozitivnih društvenih promena kroz građanski aktivizam u osnovi, na nivou zajednice“, rekao je Milićević. „U tom pogledu, KFOS je uvek imao hrabrosti da traži načine građanskih aktivista kao agenata pozitivnih promena na nivou zajednice i stvori zamah za formiranje otvorenijeg, raznovrsnijeg i tolerantnijeg društva.“

Diskusiju, koja je uključivala pitanja gostiju i više osvrta panelista, možete u celosti pogledati na video snimku ispod.